DA LI JE SAN ZAISTA NEOPHODAN?

U obrascu spavanja „Nadčovek“ (Uberman), 8 sati sna zamenjeno je sa 6 dvadesetominutnih dremki, čime se štedi ogromna količina vremena, koja se u budnom stanju može iskoristiti na razne korisne načine.

Naš čovek ga je isprobao. Treba li da ga probate i vi?

Šta ako vam pružim priliku da produžite svoj život za 10 godina? Govorim o dodatnom vremenu tokom čitavog života, počev od sad. Ta ponuda obuhvata fantastičnih 25 odsto više vremena za poslovne uspehe, uživanje s voljenim osobama, ostvarivanje snova, ili najobičnije kuliranje.

Da li bi vas to moglo zainteresovati? Ako ne bi, prestanite da čitate i pođite na spavanje. Vidite, upravo je slatki san ta mrtva zona iz koje ćete izvući dragoceno vreme.

Pre nego što sam čuo za ciklus spavanja „Nadčovek“ mnogo sam brže dopunjavao, nego raščišćavao svoju listu obaveza. Taj ekstremni oblik višefaznog sna podrazumeva dvadesetominutno dremanje svaka 4 sata. (Jednofazni obrazac spavanja bio bi vaš uobičajeni osmosatni blok sna na svaka 24 sata.) Neke pristalice „Nadčoveka“ tvrde da, posle perioda prilagođavanja, koji traje nedelju do tri, ne osećaju ništa manju svežinu i budnost nego da su odspavali 8 sati u komadu.

Za Leonarda da Vinčija tvrde da je imao obrazac spavanja sličan „Nadčoveku“. Možda je baš zato imao dovoljno vremena da osmisli prototipe helikoptera, paraglajdera, padobrana i podmornice, kao i da naslika Mona Lizu i Tajnu večeru. U stvari, genijima i vojskovođama kroz čitavu istoriju pripisivane su višefazne i nekonvencionalne navike u pogledu spavanja – Napoleonu, Tomasu Edisonu, Nikoli Tesli i Vinstonu Čerčilu, da navedemo samo neke od njih. Ko zna kako bi današnji svet izgledao da su ti ljudi išli u krpe s prvim sumrakom. Nisam nameravao da izvršim invaziju na Prusku, ali mi se učinilo da će mi višak vremena dobro doći da obnovim vozačku dozvolu i raspetljam se s poreskom prijavom. 

U tome me je podržao dr med. sc. Klaudio Stampi, urednik zbornika Zašto dremamo: Evolucija, hronobiologija i funkcije višefaznog i ultrakratkog sna. Početkom osamdesetih, dr Stampi počeo je da istražuje višefazno spavanje, pošto je primetio da se njegove kolege jedriličari prilikom trka na duge staze bez većih teškoća adaptiraju na višefazni obrazac sna. Otad je neuhvatljivi dr Stampi izbegavao intervjue (između ostalih i sa mnom) i tražio načine da umanji trajanje sna.

Upitao sam dr V. Kristofera Vintera, specijalistu za medicinu sna i načelnika Centra za medicinu sna pri bolnici „Marta Džeferson“ u Šarlotsvilu, u Virdžiniji, smatra li da je sve to zajedno dobra ideja.

Nije se saglasio. „Osobama koje premalo spavaju svašta se dešava“, kazao mi je. „Prilično brzo dolazi do promene krvnog pritiska, pulsa, nivoa hormona, metabolizma glukoze, regulacije temperature i apetita.“

Povrh svega toga, kaže dr Vinter, neke teorije na taj spisak dodaju čak i smrt: „Osobi lišenoj sna verovatno je hladno [zbog povećane potrošnje energije], te hipotermija može biti konačni uzrok smrti. Isto tako i katabolizam – to jest, ubrzan metabolizam i razgradnja proteina – a i podložnost bolestima, usled oslabljenog imuniteta.“

Nastavio sam da propitujem razne stručnjake, sve dok nisam našao jednog koji je makar delimično podržao pomenuti plan. Autorka knjige Odremajte! Promenite svoj život, dr sc. Sara K. Mednik, nije baš overila ovu ideju pečatom i potpisom, ali je barem našla utešnu analogiju.

„Kao mala deca, svi smo bili strasni pobornici višefaznog spavanja“, primetila je, „a u poznijim godinama života skloni smo čestom dremkanju. To me navodi na pomisao da je jedini razlog što u šezdesetogodišnjem međuperiodu ne odlazimo svaki čas na dvadesetominutnu dremku to što smo naučili suprotno.“

Tu naučenu lekciju pokušaću da zaboravim.

+++

Prilično sam podoban kandidat za nekonvencionalni obrazac spavanja. Živim sam, nemam fiksno radno vreme i dobrog sam zdravlja. A čeka me i gomila neodgledanih televizijskih emisija. Stoga sam zakazao sve eventualne obaveze ili sastanke za termine između svojih dremki (2.00, 6.00, 10.00, 14.00, 18.00 i 22.00). Obnovio sam pretplatu na kablovski filmski kanal i kupio CD-ROM „Naučite španski“, kao i note za najupečatljivije gitarske solaže Edija van Hejlena. Zahvaljujući iznenadnom ogromnom višku slobodnog vremena, postaću pravi svestrani i produhovljeni nadčovek.

Prve noći legao sam u krevet u zakazano vreme i ustao 20 minuta kasnije, ne sklopivši ni oka. Stoga sam u 2.30 nastavio sa gledanjem Razjarenog bika. U poslednjih 20 minuta filma spolja se začuo cvrkut ptica. Zorom sam se prošetao po kraju (prvi put u treznom stanju) i vratio se u stan na „Nadčovek“ dremku u 6.00. Zaspao sam prilično brzo, mada je zvrčanje budilnika 20 minuta kasnije u mom umornom telu izazvalo ubilačke nagone. Međutim, olakšanje je nastupilo čim sam se okupao, doručkovao i odgledao dve epizode Sopranovih.

+++

Naučni podaci o ciklusu „Nadčovek“ SU oskudni, što omogućava stručnjacima za medicinu sna da ga neobuzdano kritikuju. „Ukupno 2 sata sna u periodu od 24 sata, na svakodnevnoj osnovi, deluje mi nemoguće“, kaže dr Vinter. „Rekao bih da priče i izveštaji ne pominju periode spavanja kad osoba nije bila svesna da spava, ili periode izvan ovih 20–30-minutnih okvira.“

Nisam dopustio da me to pokoleba jer mi je informacije pružala i Puredoxyk, aktivna višefazna blogerka koja je 2000. godine počela da piše o svojim iskustvima s „Nadčovekom“. Držala se tog ciklusa 6 meseci, a onda je morala da odustane, zbog promene posla. Mejlom mi je nabacila da je soliranje na gitari, strani jezik i sve ostalo što traži jaku koncentraciju možda malo preambiciozno za početni period adaptacije. 

„Trebaju ti i aktivnosti u kojima ne moraš da funkcionišeš na visokom nivou“, napisala je. Njeni predlozi: spremanje stana, krpljenje čarapa. Moj nadčovek se pretvarao u papučića.

+++

U svakom slučaju, početni period adaptacije daleko je najnaporniji i najkritičniji deo ciklusa „Nadčovek“. Moje telo kao da mi je dovikivalo: „Prestani sa ovim!“. Blaga mučnina morila me je bez prekida. Međutim, taj pozadinski šum nelagodnog umora prekidali su prolazni trenuci euforije. Zagovornica ciklusa Mednikova zadovoljno je ukazala na to da je „pokvaren sat tačan barem jednom dnevno. Vaši prirodni ciklusi sna i dalje će vas nagoniti da budete budni u određenim trenucima, te tada prosto dostižete dobar prirodni maksimum, bez obzira na to šta radite u drugim periodima. A dobar osećaj je još bolji kad se uporedi s prethodnim lošim.“ 

Četvrtog dana već sam počeo da psujem sebe što sam se uopšte i upustio u projekat. Tada sam zaradio afte u ustima, nazeb, invaziju bubuljica. U međuvremenu, moji prijatelji su se složili da sam naprasit i razdražljiv, i da izgledam kao živi leš.  

Uopšte nisam bio u stanju da napišem veliki američki roman niti da učim španski. Satima sam tupo zurio u prazno. Po teorijama dr Vintera, možda sam u tim trenucima ošamućenosti i spavao, a da toga nisam bio svestan. „Dok mislite da ste budni, verovatno doživljavate brojne mikroperiode sna koje vaša svest ne registruje“, kaže on. „Um zna da bude tragično nesvestan spavanja. Stoga subjektivni dnevnici mogu da budu iskreni, ali ipak netačni.“

Zato možda i ne treba da mi verujete, ali se kunem da sam treće nedelje „Nadčoveka“ dosegao nivo budnosti i fizičkog blagostanja koji se nije mnogo razlikovao od starih dobrih jednofaznih dana. Nadao sam se da ću u tom kritičnom trenutku zaista početi da ubiram prave plodove čitavog tog ludila.

Vratio sam se listi zadataka kojih sam nameravao da se poduhvatim čim izađem iz „bolne i mučne“ faze „Nadčoveka“. Međutim, neispavanost mi je oduzela onih krajnjih 5–10 odsto mentalne oštrine iz kojih crpim motivaciju za takva postignuća. I tako sam, umesto da obavljam jedan po jedan zadatak, samo gledao televiziju, a ljudi u obližnjem parku mislili su da sam narkoman. Sumnjam da se Da Vinči suočavao s tim problemom. 

Iako su sposobnosti počele da mi se vraćaju, bilo mi je vrlo teško da pohvatam kad je koji dan, a pošto sam se odrekao standardne dnevne rutine, nisam više bio siguran ni kada treba da se istuširam, presvučem ili operem zube. Ustanovio sam, međutim, pravilo po kome sam jeo ili užinao neposredno posle dremke. Sa šest obroka dnevno, unosio sam oko 30 odsto više hrane, ali sam uprkos tome na kraju treće nedelje otkrio da sam izgubio 3,5 kilograma, ili oko 5 odsto svoje mase.

Dr Vintera to nije iznenadilo. „Pacovima, kojima je onemogućeno da spavaju, drastično se povećavao apetit, iako su pred smrt, u roku od 11 do 22 dana, gubili telesnu težinu“, kaže on. „Smatra se da mršavljenje potiče od pojačane aktivnosti, čiji je cilj održanje telesne temperature.“

Četvrte nedelje ponovo sam dobio afte i nazeb. Te fizičke teškoće podudarile su se sa spoznajom da mi „Nadčovek“ pruža previše slobodnog vremena, toliko da ne znam šta bih s njim. Nestandardno radno vreme koje sam sČm raspoređivao omogućilo mi je da se podvrgnem jednomesečnoj proceduri „Nadčoveka“, ali ironija je bila u tome što mi, upravo zbog fleksibilnog rasporeda, nije ni trebalo dodatnih šest sati dnevno. Spremao sam se da podignem belu zastavu (u vidu neupotrebljene jastučnice). Ispostavilo se da ipak nisam nadčovek. 

+++

Čak ni Francuzi nisu toliko uživali u predaji koliko ja, u 5 po podne poslednjeg dana. Cvetao sam dok sam prao zube, gasio telefon i stavljao spavaću masku koju sam sačuvao s jednog prekookeanskog leta. Toliko sam se fantastično osećao kad sam se bacio na krevet, da nisam mogao da obuzdam smeh.

Otprilike 30 sekundi kasnije, komirao sam se. 

Probudio sam se sutradan u 8.30, posle petnaestak sati slatkog sna. Bliski prijatelji primetili su da sam bacio peškir u ring čak i pre nego što sam to objavio.

„Hvala bogu“, kazao je jedan prijatelj kad je video kako mu pribrano prilazim. „Mesec dana ni na šta nisi ličio.“

Da li bih se opet podvrgnuo „Nadčoveku“? Ni za živu glavu. Svaka čast nauci, ali, u svojim umornim kostima osećam koliko je spavanje važno. To je nauk koji sam poneo iz celog tog iskustva. Takođe sam otkrio i da mi je omiljena španska reč siesta – ali kao dodatak spavanju, a ne njegov surogat.   

Cena nespavanja

Briše vam se pamćenje 

Jedna studija u žurnalu San otkriva da preciznost ljudskog pamćenja opada za oko 15 odsto ako se radi celu noć. Spavanje pomaže mozgu da konsoliduje informacije, što znači da bez vremena za oporavak nećete biti u stanju da trajno pohranite važne podatke.

Širi vam se struk

„Neka istraživanja ukazuju da dugogodišnja neispavanost može uticati na metabolizam, u pravcu povećanja rizika od gojaznosti i dijabetesa tipa 2“, kaže dr sc. Šivon Benks, asistent na katedri za psihijatriju Univerziteta Pensilvanije. U stvari, kanadska studija iz 2007. godine pokazala je da se kod ljudi koji spavaju samo 5 ili 6 sati dnevno rizik od gojenja povećava za 69 odsto, u poređenju s onima koji redovno spavaju 7 ili 8 sati.  

Raste rizik od raka

Tokom spavanja telo proizvodi melatonin, hormon koji pomaže u regulaciji ciklusa sna. Ako prekinete san, prekinućete i sintezu melatonina, što vam može naškoditi. Studija sa Univerziteta Teksasa iz 2007. godine zaključuje da melatonin ne samo što uništava štetne, kancerogene, slobodne radikale, već i samom tom reakcijom zapravo stvara nove antioksidante. Melatonin takođe može pospešiti dejstvo vitamina C, još jednog antioksidanta. Dobra knjava može da pojača dejstvo jutarnjeg soka od pomorandže.

Češće oboljevate

Istraživači sa Univerziteta u Čikagu otkrili su da su antitela kod vakcinisanih neispavanih ljudi oko 50 odsto slabija od antitela odmornih ljudi. Ako ujutro poranite da primite vakcinu protiv gripa, dejstvo možda neće biti najbolje. Istraživači sa Harvarda ustanovili su da krvni nivo C-reaktivnog proteina, markera za rizik od srčanih oboljenja, može naglo skočiti, ako se odreknete makar i nekoliko sati sna.