Stres za poneti
Živite brzo i hranite se… Kako postižete? Saznajte kako stres utiče na ishranu
SVAKOG DANA NAM SE TOLIKO TOGA DEŠAVA. I sve to ima za posledicu jednu dobro poznatu stvar, koja je jedna od najvećih neprijatelja našeg zdravlja. Svoj renomirani status neprijatelja broj jedan je zaslužio zahvaljujući razvijenim tehnikama koje su pogubne za čitave sisteme organe kao što su srce i krvotok, nervni i imuno sistem, digestivni trakt, a pokazao se i kao odličan saboter od kojih su nesanica i promena apetita najbolji primer. Prisutan je u životu svakoga od nas bez obzira na starost, pol, zanimanje a njegov uzrok može biti sve ono što čini naš život. Dame i gospodo predstavljamo vam dobro poznati ... stres.
Zašto je kašika odgovor na stres?
Kada koristite kašiku za odbranu od stresa to vam je kao da imate neki problem koji gurate ispod tepiha. Na prvi pogled soba u kojoj se nalazi tepih izgleda sređeno, ali već nakon prvog koraka na tepihu ćete se saplesti i pasti. Naravno, jedino pitanje koje se postavlja je koliko ćete se ozbiljno povrediti.
Snažna potreba za određenim namirnicama u ovakvim situacijama svakako nije umišljena. Ona ima svoje jake fiziološke razloge. Evo i zašto. Kada se osoba nalazi ili doživi neku stresnu situaciju, organizam aktivira mehanizam “beži ili bori se”. To ima za posledicu niz priprema čiji je cilj da pripreme organizam za predstojeću akciju. Deo tih priprema je i oslobađanje hormona adrenalina i kortizola. Ovi hormoni pomažu u mobilizaciji ugljenih hidrata i masti potrebnih za brzu energiju. Kada opasnost prođe, kortizol nastavlja sa svojim delovanjem i dovodi do povećanja apetita da bi se ugljeni hidrati i masti koji su potrošeni bežanjem ili borbom nadoknadili. Često se dešava da osobe nemaju fizičku aktivnost kao reakciju na stres, tako da nemaju razloga za nadoknadom ugljenih hidrata i masti iz jednostavnog razloga što ih nisu ni trošili. Zato kada se podlegne jakoj potrebi za hranom u nekoj od stresnih situacija, dobijanje suvišnih kilograma će nastati kao posledica viška energije koja nije iskorišćena.
Mnogi bi pomislili da stanje povišenog stresa koje organizam podnosi ima za posledicu veće sagorevanje kalorija. To na žalost nije slučaj. Naprotiv. Jedna nedavna univerzitetska studija je ustanovila da hormoni stresa zapravo utiču na stvaranje masnih ćelija, kao mehanizam koji bi trebalo da obezbedi dovoljno energije da se organizam izbori sa budućim teškoćama. Pravilna ishrana nije važna samo zbog dobrog zdravlja, ona može poslužiti kao odličan preduslov za uspešnu borbu sa stresom. Brojne skorašnje studije su pokazale da izloženost stresu značajno doprinosi trošenju zaliha nutrienasa iz njihovih depoa naročito vitamina B kompleksa, ali i nekih drugih vitamina kao što su C i A. Ali pređimo sa teorije na praksu.
Na sreću ili nesreću to nije sve. Poznato je da nesreća nikad ne dolazi sama, pa je to slučaj i ovde. Navešćemo još nekoliko stvari koje pored ili uz stres vrebaju i teraju mnoge da se prihvate jela, naročito onda kada nisu gladni.
U društvu je lakše
Kada se neko nađe u nevoljama i problemima do guše, jedna od prvih stvari koja mu pada na pamet jeste pomoć prijatelja. Pa nije to slučajno jedna od glavnih pomoći u poznatom kvizu. Podrška i razumevanje prijatelja ali i naše okoline je odličan način da se umanji stres. Ipak ono što takvo druženje prati jeste nešto što nije najbolje rešenje. A evo i zbog čega. Takva druženja često završavaju u nekom od naših omiljenih restorana, gde je dobro poznata prijatna atmosfera i tanjiri sa dobro poznatim specijalitetima. Na taj način se naše druženje pretvara u lavinu kritike nad restoranskim specijalitetima i posebnim salatama. Dodajte svemu tome osvežavajuće aperitive, neizbežni alkohol uz ručak i na kraju neplanirano visok račun. Umesto da nakon svega razloga za brigu i nerviranje bude manje, po svemu sudeći biće ih samo još više.
Nervozni poštar
Možda ste baš vi jedan od onih muškaraca koji u stresnim i napetim situacijama ima “nemirne prste”. Zbog toga ponekad gricka nokte ili usne, tapka nogom, škripi zubima i na kraju se prepušta jelu onda kada nije gladan. Veliki broj muškaraca iz najobičnije dosade ili nervoze, jednostavno zgrabi čips ili gazirani sok kako bi pružio svojim ustima osećaj koji će ih podsetiti da su živi. Pitanje koje se nameće za nas nutricioniste je da li se čips sa kukuruzom ili paprikom može računati kao porcija povrća?
Frojd je bio u pravu
Ovo ne bi trebalo da zvuči frojdovski, ali detinjstvo je za mnoge destinacija koji svojim čulnim vremeplovom rado posećuju. Za to su zaslužne one prijatna sećanja iz detinjstva koja su najčešće vezana za hranu. Naizgled dobra namera roditelja da nas nagradi bombonom, isprave neku nepravdu sladoledom, ili pripremanjem našeg omiljenog jela proslavi neki uspeh teško da je mogla bilo koga da ostavi ravnodušnim. Veća je verovatnoća da je sve to tokom odrastanja razvilo emocijalno bazirane afinitete prema hrani. Zato nemojte da se čudite kada poželite da se za neki uspeh počastite dobrim zalogajem, da se zasladite kako bi ste se osećali bolje ili da bi ste se izborili sa stresom.
Oči u oči
Razum i govor su neke od stvari koje bi trebalo da nas razlikuju od ostatka živog sveta. Ali po svemu sudeći i u tome leži jedna od zamki, naročito za one koji jedu da bi ublažili osećaj neprijatnosti. Osećaj neprijatnosti koji se javlja kao posledica konfrotacije, ima za posledicu da se kao rešenje za neki problem koristi neki slatkiš pre nego upuštanje u otvoren razgovor. Pod takvim okolnostima hrane se ponaša kao pravi mamac koji uspešno skreće pažnju sa osećanja poput ljutnje, straha, anksioznosti, ozlojeđenost kao i mnogih drugih koje najradije ne bi smo želeli da osećamo.
Sve navedeno izgleda zaista zastrašujuće i čini se kao da je bitka u napred izgubljena. Ipak, to ne mora da bude tako. Da li će bitka biti dobijena ili izgubljena zavisi isključivo od vas i vaše volje. Zato nemojte da dozvolite da postanete i ostanete večiti gubitnik, jer to nije u opisu posla ni jednog muškarca.
Potrudite se da prepoznate pravu glad, odnosno da li je ona izazvana fiziološki ili emocijama. Ako se neki od vaših obroka nedavno završio i nemate onaj poznati osećaj praznine u stomaku, to znači da verovatno niste gladni. Pokažite malo strpljenja ili popijte čašu vode kako bi ste odoleli takvom iskušenju.
Takođe, razmišljajte o uzroku problema: Za to vam može uspešno poslužiti strategija gde ćete voditi dnevnik, i u kojem ćete upisivati pored toga šta ste, kada i u kojoj količini pojeli, upisati i vaše emotivno stanje tom prilikom. Pokušajte da pored svega napravite što je moguće realnije procenu koliko ste u tom trenutku bili gladni. Vremenom ćete imati vrlo jasnu sliku emocionalnog profila vaše ishrane.
Potražite zadovoljstvo na nekom drugom mestu, a ne u slatkišima. Nagrađivanje samog sebe može biti i poseta bioskopu, šetnja ili jednostavan poziv prijatelju.
Možemo da kažemo: “Daleko od očiju, daleko je i od stomaka”. Zato nemojte u svojoj blizini držati hranu koja vam pravi probleme, naročito onu visoko kaloričnu. Ako su vaš emocije uznemirene neposredno pre odlaska u nabavku odložite je da takvo vaše stanje ne bi uticalo na vaše odluke šta vam je potrebno, a šta nije.
Kada se nalazite u začaranom krugu stresa, hrane i hormonskog odgovora vašeg organizma na nju čovek jedino što oseća je bespomoćnost i naravno dodatni bes zbog svega toga. Nemojte zaboraviti da stvari ponekad izgledaju mnogo gore nego što stvarno jesu. U ostalom kakav bi to svet bio kada bi svet oko nas bio idealan. Zato se opustite koliko god možete. Stvari uvek dođu na svoje mesto. Problem je što nam se to nekad dopada, a nekada ne. Kako god bilo to nije razlog za nerviranje.
- kraj -