Nadmudrite stomak
Sedam načina da ga zasitite, ali i da ga skinete
Nedavno su naučnici sa Univerziteta Kornel postavili grupi muškaraca jednostavno pitanje: „Kako znate kada ste završili sa večerom?“
Odgovor se možda čini očiglednim. Zar nije logično da se tanjir odgurne onda kada osetite da ste siti? E, pa nije. Sudeći po naučnicima, ispitanici koji su najmršaviji to svakako rade, dok oni koji su prekomerno teški se češće oslanjaju na nešto što je poznato kao „spoljašnji znaci“. Na primer, muškarci koji dobijaju dodatne kilograme će prestati sa jelom kada ...
- Počiste svoj tanjir
- Svi ostali za stolom završe sa jelom
- Prestane njihova omiljena TV emisija
Ne nesreću, ovi razlozi nemaju nikakve veze sa njihovim osećajem sitosti. Kod većine ljudi, mozak nije u skladu sa telom. To naročito dolazi do izražaja u onim situacijama kada žvakanje postane nesvesno i mehaničko, a samim tim prejedanje postaje rutina.
U svemu ovome, čini se da je ključni igrač region koji se nalazi u mozgu i koji je poznat pod imenom leva posteriorna amigdala. Ova regija tokom jela prati količinu hrane u stomaku. Kada se stomak napuni zadovoljavajućom količinom hrane, amigdala signalizira mozgu da je vreme da se ostavi viljuška. Problem je što se ta informacija dostavlja brzinom dial up-a u DSL svetu. Većina muškaraca konzumira kalorije brže nego što njihov organizam može da kaže: „Stop“. Zbog toga će većina razlog za prekid sa hranom potražiti u nekim „spoljašnjim znacima“.
Zaključak je sledeći: Da biste smanjili svoj stomak, morate ga slušati. U nastavku ćete pronaći nekoliko korisnih saveta, koji će vam pomoći u uspostavljanju saradnje sa vašim stomakom. Poslušajte ih i bićete siti, bez bojazni od prejedanja.
Odredite vreme za obrok. Ispostavilo se da pribor za jelo klasičnog obroka doprinosi utisku da ste pojeli više nego što zapravo jeste, tako da brže stvara osećaja sitosti. Jedna kanadska studija iz 2006. godine je ustanovila da kada su osobe jele svoj ručak, sedeći za postavljenim stolom, konzumirale su za trećinu manje hrane, nego oni koji su svoje obroke konzumirali za šankom ili u hodu. Prihvatite ovo kao Zen ishrane: „Ako tretirate svaki obrok sa velikim poštovanjem, manje su šanse da koristite viljušku kao sopstvenu lopatu“. Ovo se odnosi podjednako na glavne obroke i na užine između njih.
Ugasite televizor. Naučnici sa Univerziteta Masačusets su otkrili da osobe koje tokom jela gledaju televiziju, konzumiraju, u proseku, 288 kalorija više, u odnosu na one koji je ne gledaju. Razlog: Program na televiziji zaokuplja i skreće pažnju, što sprečava mozak da prepozna trenutak kada je dovoljno.
Usporite i osetite ukus. Obratite pažnju na prva tri zalogaja, koju većina ljudi najčešće proždire. U stvari, izigravajte kritičara za hranu. Ispitajte teksturu hrane, uživajte i analizirajte ukuse u svojim ustima i, na kraju, obratite pažnju i osetite kako svaki zalogaj klizi niz vaše grlo. Fiziološki, ovakav način meditativne ishrane pojačava osećaj sitosti i unapređuje osećaj zadovoljstva celokupnim obrokom. Takođe, dok jedete, probajte sa laganim začinjavanjem nekih jela koja su blaga, kao što je kajgana, ljutim sosom ili začinima kao što je aleva paprika. Ljuta, ukusna hrana uspešno signalizira mozgu da trenutno jedete.
Nakon zalogaja, predahnite. Naučnici sa Univerziteta Rod Ajland su otkrili da se svesnim i namernim usporavanjem između zalogaja, kod nekih osoba, smanjuje kalorijski unos i za 10 procenata. Disanje pomaže da procenite i pratite svoju glad, s obzirom na to da usmerava vaš um direktno na vaše telo, odnosno stomak. To možete raditi i neposredno pre obroka, a nešto slično se praktikuje već vekovima u nekim religijama kao vežba disanja - meditacija ili molitva pre jela.
Ne delite svoju hranu. Naučnici sa Univerziteta New York su posmatrali grupu muškaraca koji su jeli u društvu i primetili da su ispitanici uneli 60 procenata više kalorija, nego kada su jeli sa devojkom ili suprugom. To je zbog toga što ljudi uglavnom usklađuju svoj unos hrane sa osobom koja sedi za istim stolom. Naravno, ovo ne podrazumeva da treba sebe da lišite momačkih izlazaka. Izaberite odgovarajuće jelo za sebe i, ako možete, preskočite namirnice kao što su hleb, pica, krilca ili bilo koje slično jelo, koje će vas ohrabrivati da jedete u društvu, sa zajedničke gomile.
Vodite dnevnik ishrane. Ovo je najefikasniji i najpregledniji način da proverite sebe i napravite uvid u to koliko ste kalorija tokom dana uneli. Taj dnevnik ne mora biti komplikovan. Naučnici sa Univerziteta iz Pitsburga su otkrili da su ispitanici, koji su jednostavno zapisivali veličinu svojih obroka (S, M, L, XL), bili podjednako efikasni u gubitku kilograma kao i oni koji su vodili detaljnije dnevnike, sa konkretnim namirnicama i brojanjem kalorija. Jedan koristan dodatak: Naznačite svoju motivisanost pored navika u ishrani. Da li ste stvarno gladni ili vam je potreban ventil pre spavanja? Prepoznavanje osećaja koji nisu istinska glad, jača ideju da slušate svoj organizam.
Ne verujte „zdravim“ menijima. Na ovaj način se može prevideti i potceniti kalorijska vrednost obroka za čak 35 procenata. Ovo su rezultati nedavno objavljeni u Journal of Consumer Research. Najbolji pristup je da pre svoje porudžbine dobro pretresete jelovnik i ponudu restorana. Uspešnost ove strategije je potvrdilo istraživanje Univerziteta Misisipija, a ispitanici su, njenom primenom, uneli 54 procenta manje kalorija.
- kraj -