Motivisani muškarac
Velike su šanse da će on jednog dana biti najbolji košarkaš svih vremena.
Ali LeBron Džejms predstavlja još nešto: dokaz da nije sve stvar talenta, nego i šta uraditi sa njim.
Vidim LeBron Džejmsa.
A tu je i Kobe.
I Karmelo Entoni, Džejson Kid i još neki vrhunski košarkaški talenti...trče u krug oko male okrugle hale povezane sa Thomas & Mack centrom u Las Vegasu.
Trče?
Da, takođe i skaču.
U stvari, ovo okupljanje pred praznim tribinama podseća na trening prvog tima srednjoškolaca.
Ipak je ozbiljno:
Pored tapkanja lopti, škripe patika i povremenih uzdaha, hala je tiha.
Trening Američkog košarkaškog tima za Olimpijske igre je zatvoren za medije, ali pretpostavljam da intervju sa LeBron Džejmsom ima svojih prednosti. Ja sam jedini novinar ovde, dan pred početak FIBA Američkog Šampionata - veličanstvenog „sudara“ timova iz Severne, Centralne i Južne Amerike, koji se bore za plasman na Olimpijske igre. (Tim SAD-a je favorit na ovom turniru; Džejms je postigao američki rekord sa 31 poenom u finalnom meču prošle godine)
Majk Križevski, trener Djuksa, K lično, gospodar nad igrom - proziva akcije i dosta pokazuje rukama, a igrači se striktno pridržavaju svih uputstava. Ovo nije „dečja igra“. Ovi momci su ovde došli da rade. Fenomenalna zakucavanja, iznenadne asistencije, trojke iz daljine? Naravno. „Bacanje koske“ i moralna podrška? Takođe. Smeh? Nikako.
Ja sam očekivao amosferu all-star utakmice, obavezno šutiranje na koš, malo egzibicija i onda nazad u kazino. Ali njihov znoj je stvaran, kao i pripreme čiji sam svedok. Kao što mi je Džejms rekao posle: „Osvajanje zlatne medalje je ono što ja definitivno želim da postignem u mojoj karijeri, gotovo podjednako kao i osvajanje titule prvaka NBA“.
Prošlogodišnja titula prvaka NBA lige mu je bilo na dohvat ruke, tako da je gotovo mogao da omiriše pobednički šampanjac. Nažalost po njega, on se točio u svlačionici San Antonio Sparsa. Iako su Džejmsovi Klivlend Kavalirsi zbrisani u finalu, to je bio prvi put u njihovoj istoriji da dođu do finala. To je bilo najnoviji korak u sagi LeBrona Džejmsa, koja je počela serijom velikih koraka od kada je napravio istorijski skok direktno iz srednje škole St. Vinsent-St. Meri u Akronu u Ohaju u NBA ligu sa 18 godina. „Kralj Džejms“ je bio i „Gospodar strepnje“ i „Velika nada“. Komentatori sportskih kanala nisu stigli da pitaju dovoljno brzo: Da li će moći da igra na tom nivou, ili će čak i dominirati? Da li će dobiti ugovor na 13 miliona dolara, i odobrenje na 90 miliona? Da li će on biti novi Medžik ili novi Džordan? Zaista, Džejms bi mogao da odgovori na sve, ali svojim zakucavanjima je već dao odgovor na ono poslednje. Da. Za 4 godine od kada je stigao u Klivlend, kao prvi pik na draftu (naravno), Džejms je postepeno dorastao svakoj situaciji, pomažući timu da pobeđuje sve češće i češće, čineći to sa velikom dozom zrelosti, bolje i od pojedinih nezrelih tridesetogodišnjaka.
Sada je on zvezda, ambasador svoje igre, razuman talenat i van terena (pogledajte njegov Nike TV spot i ovogodišnji Saturday Night Live šou gde je bio domaćin večeri ). On je takođe i biznismen, advokat zajednice, uzor mnogima i otac dvojici dečaka. On je sve ono što želimo da jedan sportista bude. Ali, prikupljanje superlativa nije najneverovatniji deo njegove priče. Obratite pažnju: on ima 22 godine. Šta kažete na to?
Prosečni dvadesetdvogodišnjak, dok ovo pričamo, gleda kroz prozor kuće studentskog bratstva i ispija pivo, u nadi da može da ostane još 3 godine. Ali šta je sa ambicioznima? Hiljade motivisanih dvadesetdvogodišnjaka tamo negde pokušava da se upiše na medicinu, poslovnu administraciju ili se muči sa stažiranjem za male pare. Svi ti talentovani i vredni muškarci imaju na šta da budu ponosni, ali ostaje im da opravdaju te diplome na kojima pišu samo rezultati testova i angažovanje u studentskom parlamentu. Ne kažemo da je LeBron Džejms neprevaziđen zbog svog, kako on to naziva, „bogom danog talenta“. Mnogi muškarci su blagosloveni sposobnostima izgradnje karijere. Mi pokušavamo da kažemo je zapanjujuće to što je on iskoristio svoj talenat i funkcionisao na istom nivou sa svojim suparnicima, i to pod pritiskom svetske klase i uvek zahtevnih medija.
Upitajte čoveka da li svoj život uzima za ozbiljno i sigurno je da ćete dobiti potvrdan odgovor. A da li je baš tako? Trendovi kažu da nema šanse. Dve trećine muškaraca u SAD-u su gojazni. Prosečan muškarac ima dug na kreditnoj kartici 2369 dolara. Tri od deset piju previše, više od 23% puši, a 4% muškaraca ima problem sa kockanjem. Samo 60% štedi dovoljno za penziju. Statistike se ređaju sve više i više, a ni jedna od njih ne govori da muškarci u SAD-u ne shvataju život za ozbiljno. Još poraznija je činjenica da su većina tih muškaraca , kao i muškarci koji čitaju ovaj časopis, kako to demografi kažu, imućni i fakultetski obrazovani (navodno inteligentni).
Kako je onda Džejms, bez fakultetskog obrazovanja ili prethodnog iskustva, za razliku od ostalih srednjoškolskih košarkaša, od sebe napravio biznis-brend? „Ma daj“, reći ćete, „on igra košarku profesionalno i zarađuje milione. Ne možete porediti njega i prosečne momke“. E, naravno da možemo.
Pogledajte to na ovaj način: Vaš posao verovatno shvatate ozbiljno. Ali da li radite onako kako bi trebalo? Da li zarađujete koliko bi trebalo? Da li ste ime za sebe u svojoj branši? Da li aktivno održavate svoju reputaciju? Da li se trudite da nadmašite svoju trenutnu poziciju? Vidite li sad, Džejms igra pod obručevima zahvaljujući talentu, ali ostala dostignuća je postigao samo zahvaljujući volji.
“Odrastao sam i stekao osećaj za upravljanje zato što sam rano počeo da mislim razumno“, kaže Džejms. On svoju zrelost opisuje kao dve zasebne etape. Prva se dogodila na terenu u osmom razredu: njegovo prvo zakucavanje. „Svake godine u osnovnoj školi se održava košarkaška utakmica između učenika i profesora“, kaže on. „Ja nikad nisam igrao pre toga. Tada sam se samo pojavio, i zakucao. Bam! Svi su poludeli.“ Posle toga, njegovo postepeno napredovanje ga je navelo da sebe shvati ozbiljno. „Jednom, kada sam shvatio da posedujem takve atletske sposobnosti, na sve sam počeo da gledam sa lakoćom i tako svakog leta, svake zime, svake jeseni. Bio sam sve bolji. Mogao sam da igram svoju igru.“
Druga etapa polazi od toga da je odrastao samo sa jednim roditeljem. Njegova majka Glorija Džejms, podigla ga je kao jedino dete, i on svoju ulogu sina igra ozbiljno. „Biti jedini muškarac u kući uz moju majku, je definitivno pomoglo da sazrim brže“, kaže on. „Velika stvar je bila da je zaštitim, jer nismo imali drugog muškarca da to čini.“
Majčin uticaj se video i kada sam se ponovo video sa njim u Los Anđelesu. Ona je sa njim tokom putovanja - vitka, pričljiva, vesela - i sigurno značajna pojava za svog sina. Pre slikanja, na betonskom terenu u Kulver Sitiju, neko je slučajno dodao Džejmsu. Bum, dribling, probijanje, korak u nazad i šut za tri. I on neće prestati. Samo jedna osoba na vidiku može dozvati Džejmsa i reći mu da ostavi loptu. „Imamo raspored, dušo“, kaže Glorija. „Mama hoće da večera na vreme.“
On je naravno poslušao, uz smešak. Ovaj dvadesetdvogodišnjak izlazi kada je sa ljudima kojima veruje: sa majkom i prijateljima sa kojima putuje. Sa njima, on sluša i Džej-Zija na iPod-u. Tokom slikanja, kada hip-hop muzika trešti jače nego u noćnom klubu, on igra i repuje; a zna i svaku reč. On se krevelji sa mamom (ko tvrdi da je ovaj div od 204cm i 110kg imao samo 3kg po rođenju). On se smeje. On je kao dete. A onda, tek tako, on prione na posao i vi upoznate vrednog Džejmsa: efikasnog, ozbiljnog i na mestu.
„Ja se smejem i šalim, ali ne budem rastrojen veoma lako“, kaže on. „Nikada i nisam. Imao sam san dok sam bio u srednjoj školi, i niko nije mogao da mi ga oduzme. Mislim, morate biti fanatični po tom pitanju. Zato sam sada ovde i neću to uzeti zdravo za gotovo. Morate biti fanatični i povodom toga. Iskoristiću sva moja oružja, moje bogom dane sposobnosti, i stvoriću najbolji mogući život na osnovu njih.“
Ovaj fenomen rane maturacije, ide ruku pod ruku sa savetom investitora koji kažu da ako ranije krenete da štedite novac, kasnije ćete biti na većem dobitku. Isto je i sa karijerom, kondicijom, čak i karakterom: Što ranije ovo shvatite ozbiljno, više ćete imati da pokažete kasnije. Džejms nikada sebi nije postavio čuveno upravljačko-savetodavno pitanje: „Šta želite od svog života?“ On se uvek pitao: „Šta zapravo radite sa svojim životom?“ Mala nesuglasica. Velika razlika. Džejms ih stavlja u jednu reč: „Posvećenost“. „Posvećenost je veliki deo onoga što jesam i onoga u šta verujem. Koliko ste posvećeni da pobeđujete? Koliko ste posvećeni da budete dobar prijatelj? Da budete od poverenja? Da budete uspešni? Koliko ste posvećeni tome da budete dobar otac, saigrač, uzor? To je onaj trenutak kada se pogledate u ogledalo izjutra: Da li ste posvećeni ili ne?“
Možda bi svi trebalo da govorimo o nama i našim talentima ozbiljnije, ambicioznije, puneći gorivo života malo brže. Sa 22 godine, Džejms je svetlosnu godinu ispred većine nas - ne samo na polju košarke. Zašto čekati 25 ili 30 ili 35 godina da smršate, povećate zaradu, štedite za kuću? Danas je dobar dan da počnete. U međuvremenu, evo još nekih načina kako Džejms gleda u napred.
Setite se da sat stalno kuca napred.
Džejms je očigledno puno tražen: vežbanje, trening, ispunjavanje obaveza, pojavljivanja, sastanci, intervjui i tako dalje. On ceni svoje vreme više nego novac, i ne razume zašto više ljudi ne čini isto. „Naše vreme, svačije vreme, je tako važno“, kaže on. „Momci u ovoj igri cene svaki delić vremena koji imaju. Dakle, sve je u obavljanju stvari koje su vama bliske. Ako vam ne pomaže, ako nije dobro za vas, onda je to gubljenje vremena.“
Shvatite da postoji „ja“ u svakom timu.
„U košarci, ako nemate saigrače, nemate ništa“, kaže Džejms. „Dakle, za mene je uvek tim na prvom mestu.“ Ali on dodaje i komentar: Kvalitet vašeg doprinosa timu počinje vašim vlastitim zalaganjem, sigurnošći pa čak i identitetom. Ako se ne fokusirate prvo na sebe, nećete odigrati svoju najbolju utakmicu - bilo da ste krilni centar, računovođa ili stolar. Tako je Džejms doneo ključnu odluku sa 18 godina, u svojim prvim danima u NBA ligi. „Odlučio sam da budem ono što jesam. Znao sam da mogu da se prilagodim svakom timu, zbog mog načina igre. Nisam pokušavao da budem folirant i poltron, kako bi se uklopio. To sam bio samo ja. Uvek ja. I ja hoću da iskoristim potencijal do maksimuma. Ja ne kažem da želim da budem bolji od Majkl Džordana ili Kobea ili Medžika. Ja hoću da budem najbolji igrač koji LeBron Džejms može da bude.“
Povećajte vaše profesionalne domete.
Muškarci odrastaju govoreći da žele da budu astronauti, vozači formule i, naravno, profesionalni košarkaši. LeBron Džejms nikada nije želeo da bude nešto drugo. Ali sada kada je postao profesionalni sportista, on takođe shvata da može postići još više: biznismen, brend. „Košarka je moj život - ja samo želim da igram i gradim karijeru“, kaže on. „To nije bilo kao da idem na posao svaki dan i kažem: hej, ja ću da iskoristim ovo da stvorim druge poslovne mogućnosti. Ali sada kada su one stigle, ja ih se stidim.“ Kakve prilike ignorišete? Rasipničke?“
Pronađite novu motivaciju svako jutro.
Sledeći put kada se probudite sa osećajem da protraćite ceo dan, Džejms vam nudi jednu misao: „Lako je to uraditi, pogotovo u našoj ligi gde nas mnogo plaćaju. Tada kažem sebi, mnogi ljudi to rade. Ali oni koji kažu: ne radi mi se, ali ipak odu da rade, postaju najbolji. Ja želim da budem najbolji, stoga ja izađem i odradim posao. To se zove odgovornost. Moje ime je tu da to potvrdi.“
- kraj -