Sticajem srećnih okolnosti bio sam na Floridi početkom prošlog meseca. Kažem “sticajem srećnih okolnosti” jer prilike u ovoj zemlji čine da su putovanja preko okeana još retkost. Zato sam bio čvrsto rešen da svaki detalj putovanja zapamtim i da tu specifičnu atmosferu zbog koje Floridu nazivaju “Sunshine state” sačuvam što je duže moguće.

Pored svih fenomenalnih stvari, drago mi je da sam video i kuće dva potpuno različita (a podjednako fascinantna) muškarca. Jedna pripada Ernestu Hemingveju i nalazi se na Ki Vestu, a druga je vila Đanija Versaćea na Saut Biču. Mada sebe ne smatram klasičnim turistom koji pohodi i fotografiše vile pokojnih slavnih ličnosti, zaista me zanimalo kako izgleda čuvena Hemingvejeva bašta u kojoj je svako popodne ispijao koktel “Hawaiian” i masivna kapija Versaćeove “Case Casuarine” ispred koje je ubijen.

Verujem da se u atmosferi životnog prostora nalazi ključ za razumevanje ličnosti koja tu živi. Tu nas svaka sitnica odaje - od stvari koje nemarno ostavimo na noćnom stočiću pa do magneta na frižideru. Iako ne smatram sebe zatvorenom osobom, beskrajno sam osetljiv na privatnost stana. Za mene, stan je poslednja linija odbrane od svakog stresa. Izraz “osećam se kao kod kuće” mi je najveći kompliment jer podrazumeva opuštenost, bliskost, toplinu i još milion važnih stvari.

Mislim da je “mesto pod suncem” kategorija koja nas u najvećoj meri motiviše da napredujemo. Razgovarajući sa starijim prijateljima i kolegama naučio sam da kada se jednom “skućite”, mnoge stvari izgledaju drugačije. Po mom mišljenju, logično je da se to desi negde oko tridesete. Ne nužno zato što tada logično dolaze brak i porodica, već zato što do tada dovoljno upoznamo sebe da znamo kako i gde želimo da živimo... A tek kada postanemo sigurni u te stvari, možemo da se smatramo “kraljem svog zamka”. 

Imajući ovo na umu pređem preko oglasa za stanove u novinama i pratim šta o renoviranju i kreditima kažu oni koji kroz to upravo prolaze. U međuvremenu, uživam u dobrim trenucima roditeljskog doma: jutarnjem izlasku na terasu, nedeljnom ručku uz otvorene prozore i popodnevnom dremežu na najudobnijem krevetu na svetu...

Kažu da je putovanje mnogo važnije od destinacije. Meni je ipak najdraži trenutak kada spustim torbu na kućni prag.