Početkom avgusta otišao sam na odmor i prvi deo meseca osećao se krajnje nestvarno. Ljubazna ponuda mojih dragih prijatelja da provedem godišnji  u Puli nije mogla doći u boljem trenutku. Sada, posle dve nedelje mora i sunca, ne mogu da prepoznam sebe. U najpozitivnijem smislu. Na povratku sa aerodroma zadovoljno sam posmatrao bilborde koji najavljuju avgustovski Men’s Health i svestan da je  lenčarenje bilo zvanično gotovo, osetio sam novi nalet energije. 

Od stvari koje nosimo sa letovanja, najvažnije su one u glavi. Mnogi smatraju da je kraj kalendarske godine pravo vreme za svođenje računa i donošenje velikih odluka. Meni se čini da je kasno leto ipak pogodnije vreme za to. Letnje večeri sa vinom i maslinama često podrazumevaju i duge ozbiljne razgovore sa prijateljima iz kojih se uvek izrodi nešto dobro. Lenjost avgustovske žege navodi me da razmišljam o temama koje je teško je izbeći. Nenadano, neki važan zaključak o životu dođe mi u trenutku baš kao što najednom shvatim da mi je koža preplanula na suncu.

U jednom od tih razgovora sa prijateljima na terasi, koji se otegao do tri ujutru uprkos komarcima i očiglednom umoru shvatio da smo prilično razmaženi kada se žalimo na to kako smo stalno pod stresom. To što svi cvilimo kako nam je hitno potreban odmor uopšte nema veze sa tim da smo realno umorni. Niko od nas ne radi u rudniku! To što se žalimo na prezasićenost dnevnim tempom znači da žudimo za novom energijom i događajima vrednim priče. Naravno, tu je i ono što nam se “nakupilo” tokom godine u odnosima sa drugim ljudima - bez obzira na to da li je reč o porodici, prijateljima, ljubavi ili poslu. Na odmor krećemo sa tih nekoliko kilograma emotivnog prtljaga u nadi da ćemo se vratiti bez njega, da ćemo ga izgubiti usput kao kofer na povezanom letu. Nadam se da ste ovog leta napunili baterije i ispraznili svoj emotivni prtljag. Ako niste, uradite to u septembru.