Postoje mnogi trenuci kada samo posmatrate sebe i čekate da reagujete kao da se radi o drugoj osobi. Imate veliku želju da se pokrenete, odletite na drugo mesto ili odletite do nekog drugog. Pošto se to ipak ne desi, po ko zna koji put sledi obavezno nerviranje i elaborat na temu šta ste propustili, šta ste mogli umesto što Vam život prolazi dok se neki ludo zabavljaju a Vi sedite kod kuće i štrikate.

Posle mnogo puta prethodno uvežbanog procesa, nekad je mudar zaključak da se vrlo često od Vas zahteva da reagujete na određen način a da Vi to u suštini uopšte ne želite.

Ne postoje ni oštre granice, ni precizne definicije šta je kad dobro i kad ste nešto propustili a kad možda niste reagovali jer niste ni želeli.

U stvari je fora da ne jurite ono što želite baš uvek nego da zastanete na trenutak i poželite ono što ste već stigli...

- kraj -